Истраживања у Немачкој су показала да деца након 10 година школовања за собом имају око 15.000 школских часова, али око 18.000 сати гледања телевизије. До своје 18. године виде око 200.000 чинова насиља и 40.000 пута лице човека који умире.


Резултати овог истраживања, осим што показују колико времена деца проводе гледајући телевизију, потврђују и да сцене насиља и катастрофа доминирају у медијима. Насиље у медијима условљава појаву агресивности, антисоцијалног понашања и страха да се не буде жртва, а нарочито штетан утицај има на млађу децу која још увек спољашње утицаје примају некритички и не разликују реалност од фикције. Са децом је неопходно разговарати о негативним информацијама, чак и уколико су у питању старија деца, јер према мишљењу дечијег психијатра Михаела Винтерхофа услед преплављености стимулсима деца нису у стању да разликују битно од небитног и да уочавају узрочно – последичне везе.


Преплављеност стимулсима има још једну негативну последицу, а то је да изазива отупљеност и особа постаје неосетљива спрам насиља и његових жртава. Због тога, аутори игрица и различитих филмова стварају нове, још агресивније и јаче ликове на које ће конзументи, нажалост најчешће деца, реаговати. На тај начин константно се појачава изложеност деце насиљу, а самим тим и његов негативан утицају на морално – емоционални развој личости.