Стилови комуникације се деле на:

1. Агресивни
2. Пасивни
3. Агресивно-пасивни
4. Асертивни

Агресивни понижавају
Особа агресивног стила комуникације слободно изражава мисли, осећања и уверења, али на неискрен, неадекватан начин и увек угрожава права друге особе. Циљ агресије је, углавном, успостављање контроле над ситуацијом и људима, демонстрација моћи и доминација. Агресивне особе вичу, вређају, уцењују, критикују и понижавају друге учеснике у комуникацији.

Комуниколошка порука агресивне комуникације
• Овако ја мислим = Глуп си ако мислиш другачије
• Ово ја желим = Оно што ти желиш није битно
• Овако се ја осећам = Твоја осећања нису важна

Пасивни су невидљиви
Особе пасивног стила комуникације често су повучене у друштву, што не значи да су асоцијалне и да не желе да се друже. Оне су, наиме, склоне да буду невидљиве, говоре тихо, избегавају контакт очима и не умеју да изразе јасно шта мисле и желе. Дубоко верују у себе да нису вредне поштовања и да немају права да изразе своје мишљење и жеље. Често се плаше да све то изразе због страха да ће бити одбачене, кажњене, исмејане. Овде је реч о особама које су често биле критиковане у примарној породици. Често се љуте на себе и осећају се беспомоћно.

Комуниколошка порука пасивне комуникације
• Не узимај ме у обзир = Важнији си од мене
• Моја осећања нису важна = Важан си ти
• Небитно је шта ја мислим = Једино си ти вредан слушања
• Ја сам нико = Ти си супериоран

Пасивно-агресивни саботирају
Особе пасивно-агресивног стила комуникације најчешће карактерише пасивно супростављање захтевима окружења. Овај вид понашања често иде уз тврдоглавост, мрзовољност, одуговлачење, а потиче од неспособности да се љутња и фрустрација изразе на здрав начин. Овакве особе обично немају увид у своја осећања, често мисле да их други не разумеју и да се опходе лоше према њима. Оне функционишу на основу стварања позитивног мишљење о одређеном проблему („Можете се ослонити на мене, ја ћу то сутра извршити“), а када је време за резултате, они их саботирају. Кроз неактивност пасивно-агресивне особе се инате и пружају отпор. Нису способне да у лице кажу како се не слажу с туђим мишљењем, како не могу да испуне обећано и да мисле да се од њих тражи превише. Уместо тога, они се љубазно осмехну, оставе утисак као да ће испунити задатак, а у ствари неће ни мрднути прстом јер им то није у интересу. Ове особе се никада не сукобљавају са другима јер верују како увек губе – друге особе су увек способније, јаче, паметније и боље од њих. Верују како их отворено показивање љутње или негодовања неће никуда одвести, те да је најбоље сложити се са другима због смиривања ситуације, иако је њихово мишљење потпуно супротно.

Комуниколошка порука пасивно-агресивне комуникације
• Саркастичне примедбе
• Ретко јавно износе мишљење и не показује права осећања
• Често је генерал после битке
• Увек је жртва – Наравно, ја увек морам......
• Оптужује друге за своје фрустрације
• Користи лажи, трачеве
• Пропушта да испуни договор с другима уз изговор да је заборавио, био спречен и не прихвата одговорност због тога


Асертивни поштују себе и друге
Особе асертивног стила комуникације поштују ставове и мишљење других, ал то не значи да се слажу са њима. Асертивним понашањем особа чува своје границе и достојанство. Асертивни људи чешће од других добијају оно што желе, поштују сами себе и своју енергију, знају да се контролишу, знају како да санирају стрес, верују у могућност разрешења конфликта, не боје се да искажу своје неслагање, имају више поверења у себе и друге, развијају већи степен одговорности чак и у тешким ситуацијама, омогућавају поделу победе, деескалирају ситуацију, отворени су за нова решења. Дефиниција асертивности укључује способност да се каже „не“, способност да се траже услуге и да се постављају захтеви, способност изражавања емоција, способност започињавања, одржавања и завршавања комуникације. Реч је заправо о изражавању мисли, осећања и уверења на директан, поштен и социјално адекватан начин уз уважавање права других људи.
Асертивност је научено понашање, није црта личности. Постоје искрице урођене асертивности које се јављају око друге године, када дете учи да каже „не“, али ово понашање је углавном ретко охрабрено, па се зато често и изгуби. То значи да га треба поново открити и научити. Сви имамо способност за асертивно понашање, али га морамо више учити него неке друге облике понашања.

Комуниколошка порука асертивне комуникације
• Активно слушање
• Узајамно поштовање
• Јасан, директан говор, без околишања
• Критика понашања уз уважавање личности
• Похвала упућена другим особама
• Преузимање одговорности
• Спремност да се каже „извини“
• Исказивање својих осећања и очекивања
• Толеранција непријатности

Комуникацијске вештине веома су битне у свакодневном животу. Ако сте добри у комуникацији, онда са другима можете дискутовати на различите теме уместо да се због њих свађате. Успешна и квалитетна комуникација резултат је умећа да се на прави начин поставите према другима, да одредите сопствене границе и заступате себе и своја права, без угрожавања туђих. Ова способност назива се асертивна комуникација, чијом применом унапређујемо самопоштовање и повећавамо самопоуздање. Асертивност је, дакле, способност да се каже „не“, да тражите услуге, а не постављате захтев и способност да изразите емоције на директан, поштен и социјално прихватљив начин уз уважавање права других људи.