Са самопоуздањем се не рађамо, оно се стиче и развија. Сами можемо много тога да урадимо за себе преусмеравањем негативних мисли у позитивно деловање.
У наставку су неки од примера како можемо то да спроведемо у дело.

Нисам довољно паметна за то. → Научићу како се то ради.

Никада нећу успети да се изборим са стресом. → Пронаћи ћу начин да се релаксирам и победим.

Никада немам довољно времена за све. → Направићу листу приоритета и тако се организовати.

То је губљење времена. → Уложићу време у нешто што је заиста вредно.

Никада нећу напредовати у овоме што радим. → Покушаваћу све док не успем.

Нећу успети. → Пронаћи ћу начин како да успем.

Нико не жели да прича са мном. → Обратићу се прва.

То није мој посао. → Биће ми драго да преузмем одговорност.

Сувише је неизвесно. → Ризиковаћу. Ко не рескира, не добија.

Никада нећу бити најбоља. → Ако не пробам никада нећу сазнати.

Боље да неко други то ради. → Спремана сам да научим нешто ново.

То је већ довољно добро и без мене. → Пробаћу да сазнам колико сам добара у овоме.

Већ сам све покушала. → Научила сам нешто из својих искустава.

Немам снаге за то. → Ја хоћу и могу да урадим!

За крај одраслима који ово читају - Децу је потребно хвалити! Похвала изречена у право време чини чуда за самопоуздање вашег детета. Исто тако, похвала у погрешном тренутку може бити гора од оне неизречене.