4. јануар 2018.
Научите да будете асертивни
Врсте асертивности су:
Базична асертивност
- Смета ми када вичеш на мене.
- Не одговара ми да се видимо данас.
- Желела бих да сутра останем сама.
- Не желим да купим ваш производ.
- Смета ми када вичеш на мене.
- Треба ми више времена да размислим.
Ово су примери базичне асертивности, а то је кратко и јасно изнет став, који не укључује емпатију, конфронтацију и уверавање. Користи се када комуницирамо са блиским особама или уколико су улоге јасно дефинисане.
Ја асертивност
- Мислим да имамо неки проблем у комуникацији. Желиш ли да разговарамо о томе?
- Ово не мора бити тачно, али ја мислим да те мере неће уродити плодом.
- Ја имам доживљај да се ти не осећаш добро са мном.
- Ја заиста желим да се извиним у име наше групе због кашњења.
То је класична асертација јер свака асертација подразумева да исказујемо своје субјективно мишљење или жељу, но код ја-асертације стављамо посебан нагласак на тај аспект асертивности. Ја-поруке су начин саопштавања помоћу кога отворено и јасно исказујемо своје опажање ситуације, своја осећања и потребе у вези с том ситуацијом и саопштавамо како бисмо желели да се та ситуација разреши. Ја-поруке су успешне зато што описују како понашање друге особе утиче на нас и зато што су људи у начелу спремни да промене своје понашање ако им се укаже да угрожавају нечија легитимна права. Ја-поруке нису успешне када су упућене несоцијализованим људима, где спадају и деца у процесу социјализације. У тим случајевима можемо да примењујемо неки други облик асертивности.
Емпатичка асертивност
- Верујем да желиш да ми помогнеш, али ја бих радије то урадила сама.
- Можда то не примећујеш, али смета ми када не долазиш на време.
- Разумем да вам је тешко да прецизирате датум испоруке, али мени је јако важно да кажете тачан датум, тако да ћу сачекати.
- Није ми пријатно што ћу вам ово рећи, али моја коначна одлука је да не желим више да обављам овај посао.
- Заиста не волим када дођем у овакву ситуацију, али....
Овај тип укључује саосећање и базичну поруку, када је важно да након поруке уважавања осећања друге особе кажемо шта желимо. Такође, овај тип је користан када се непријатно осећамо у вези са нечим, али нам је ипак важно да то саопштимо.
Уговорна опција
- Ако наставиш да разговараш са мном тим тоном, прекинућу разговор.
- Ако следећи пут будеш каснила, отићи ћу након пет минута.
Овде се оставља могућност другој особи да промени понашање пре него што предузмемо крајње мере. Да ли је уговорна опција претња или асертација, зависи од тона којим је изречена. Да би уговорна опција била асертација, потребно је да се износи као саопштење о нашем следећем кораку ако се ситуација не промени, по принципу ако-онда.
Конфронтативна асертивност
- Рекла си да ћеш до краја месеца завршити посао, али ниси. Желим да направимо нови договор како се то не би одразило на мене.
- Био је договор да у среду донесеш новац, али ниси. Како да решимо ову ситуацију?
Овај тип комуникације користи се када су речи друге особе у контрадикцији са делима. Укључује објективно описивање шта је друга особа рекла да треба да уради, шта је заиста урадила и након тога се изјаснимо о властитим жељама. Користимо је када се на било који начин конфронтирамо, суочавамо, изражавамо супротно или другачије мишљење.
Ескалирајућа асертивност
1. Били сте веома љубазни, али ипак не желим да купим.
2. Не желим да купим.
3. Последњи пут вам кажем да не желим то да купим, немојте више да ме питате.
Овај тип комуникације се користи када смо у дијалогу са наметљивом, агресивном особом, која директно крши наша права. Ескалирајућа асертивност почиње минималним асертивним одговором, а уколико друга особа не одговори на минималну асертивност и настави да нарушава туђа права, онда се постепено повећава асертивност до потпуно чврстог става без компромиса, али не постаје агресивна. Последњи степен асертивности резликује се од агресивности по изостанку жеље да казнимо, повредимо или понизимо особу. И даље имамо на уму да је понашање те особе за нас неприхватљиво, а не сама особа. Тон којим изговарамо последњи степен асертације није агресиван, већ максимално одлучан.
Базична асертивност
- Смета ми када вичеш на мене.
- Не одговара ми да се видимо данас.
- Желела бих да сутра останем сама.
- Не желим да купим ваш производ.
- Смета ми када вичеш на мене.
- Треба ми више времена да размислим.
Ово су примери базичне асертивности, а то је кратко и јасно изнет став, који не укључује емпатију, конфронтацију и уверавање. Користи се када комуницирамо са блиским особама или уколико су улоге јасно дефинисане.
Ја асертивност
- Мислим да имамо неки проблем у комуникацији. Желиш ли да разговарамо о томе?
- Ово не мора бити тачно, али ја мислим да те мере неће уродити плодом.
- Ја имам доживљај да се ти не осећаш добро са мном.
- Ја заиста желим да се извиним у име наше групе због кашњења.
То је класична асертација јер свака асертација подразумева да исказујемо своје субјективно мишљење или жељу, но код ја-асертације стављамо посебан нагласак на тај аспект асертивности. Ја-поруке су начин саопштавања помоћу кога отворено и јасно исказујемо своје опажање ситуације, своја осећања и потребе у вези с том ситуацијом и саопштавамо како бисмо желели да се та ситуација разреши. Ја-поруке су успешне зато што описују како понашање друге особе утиче на нас и зато што су људи у начелу спремни да промене своје понашање ако им се укаже да угрожавају нечија легитимна права. Ја-поруке нису успешне када су упућене несоцијализованим људима, где спадају и деца у процесу социјализације. У тим случајевима можемо да примењујемо неки други облик асертивности.
Емпатичка асертивност
- Верујем да желиш да ми помогнеш, али ја бих радије то урадила сама.
- Можда то не примећујеш, али смета ми када не долазиш на време.
- Разумем да вам је тешко да прецизирате датум испоруке, али мени је јако важно да кажете тачан датум, тако да ћу сачекати.
- Није ми пријатно што ћу вам ово рећи, али моја коначна одлука је да не желим више да обављам овај посао.
- Заиста не волим када дођем у овакву ситуацију, али....
Овај тип укључује саосећање и базичну поруку, када је важно да након поруке уважавања осећања друге особе кажемо шта желимо. Такође, овај тип је користан када се непријатно осећамо у вези са нечим, али нам је ипак важно да то саопштимо.
Уговорна опција
- Ако наставиш да разговараш са мном тим тоном, прекинућу разговор.
- Ако следећи пут будеш каснила, отићи ћу након пет минута.
Овде се оставља могућност другој особи да промени понашање пре него што предузмемо крајње мере. Да ли је уговорна опција претња или асертација, зависи од тона којим је изречена. Да би уговорна опција била асертација, потребно је да се износи као саопштење о нашем следећем кораку ако се ситуација не промени, по принципу ако-онда.
Конфронтативна асертивност
- Рекла си да ћеш до краја месеца завршити посао, али ниси. Желим да направимо нови договор како се то не би одразило на мене.
- Био је договор да у среду донесеш новац, али ниси. Како да решимо ову ситуацију?
Овај тип комуникације користи се када су речи друге особе у контрадикцији са делима. Укључује објективно описивање шта је друга особа рекла да треба да уради, шта је заиста урадила и након тога се изјаснимо о властитим жељама. Користимо је када се на било који начин конфронтирамо, суочавамо, изражавамо супротно или другачије мишљење.
Ескалирајућа асертивност
1. Били сте веома љубазни, али ипак не желим да купим.
2. Не желим да купим.
3. Последњи пут вам кажем да не желим то да купим, немојте више да ме питате.
Овај тип комуникације се користи када смо у дијалогу са наметљивом, агресивном особом, која директно крши наша права. Ескалирајућа асертивност почиње минималним асертивним одговором, а уколико друга особа не одговори на минималну асертивност и настави да нарушава туђа права, онда се постепено повећава асертивност до потпуно чврстог става без компромиса, али не постаје агресивна. Последњи степен асертивности резликује се од агресивности по изостанку жеље да казнимо, повредимо или понизимо особу. И даље имамо на уму да је понашање те особе за нас неприхватљиво, а не сама особа. Тон којим изговарамо последњи степен асертације није агресиван, већ максимално одлучан.
Прочитај још
-
СПРЕМНОСТ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ
25. април 2022. -
Како развијати самопоуздање
28. децембар 2017. -
Избор школе и будућег занимања
23. децембар 2017. -
Социјалне вештине којима морамо научити дете пре поласка у школу
16. децембар 2017. -
Стилови комуникације
3. децембар 2017. -
Светски дан детета
20. новембар 2017.