Када кажемо да је дете спремно за школу, у ствари подразумевамо да је дете спремно да буде
успешно у “типичном школском окружењу” и да је зрело да размишља, разуме и учи школске
садржаје који су дефинисани наставним програмима. Процена зрелости детета за полазак у школу
је смерница за добијање опште слике о оквирном потенцијалу детета за успешно савладавање
школских задатака.

Сматра се да дете треба да достигне одређени ниво физичког, социјалног, емоционалног и
интелектуалног развоја. Мора да буде способно да одржава пажњу у континуитету 45 минута,
колико траје час, да прати оно што наставник говори и демонстрира, да учествује заједно са
другом децом у наставним активностима, да има одређени ниво језичког развоја, да формира
адекватне односе са вршњацима које пре тога није познавао, да формира адекватан однос са
учитељем/ицом (поштовање ауторитета), који се значајно разликује од односа са родитељима или
другим блиским одраслим особама.

Психолози који раде у школама, обављају послове испитивања деце, процењују интелектуалне
способности детета и његову социо-емоционалну припремљеност за полазак у школу. Процена
зрелости се врши помоћу стандардизованих психолошких тестова, направљених управо у те
сврхе. Тест се задаје индивидуално и траје у просеку између 45 и 60 минута. Док траје тестирање,
родитељ по правилу чека дете испред просторије у којој се оно врши. Након тестирања, обавља се
интервју са родитељем/има.

Шта ће све бити процењено? То су интелектуалне способности које обухватају памћење, опажање,
мишљење, учење, пажњу, као и посматрање емоционалне зрелости детета. Психолог проверава у
којој мери су способности присутне и да ли тај ниво одговара узрасту детета. Питања се тичу неких
општих знања типа: “Чиме се баве полицајци или лекари?”, постоје задаци да се нешто нацрта -
рецимо фигура човека, дете ће требати да именује боје или броји до 20, да каже основне ствари о
себи, да каже шта се налази испред/иза/лево/десно од њега. Речник се испитује тако што дете
треба да каже којим словом почиње нпр реч "ПАТКА" или којим се завршава. Посматра се како
гради реченице, да ли су то просте реченице, да ли прича опширно или не, да ли у причи има
детаља. Током целог тестирања утврђује се говорно - језички статус детета. Питања сналажења у
суштини се тичу свакодневних ствари које дете зна - "Шта радимо када пада киша?" или "Како
знамо које је годишње доба?", "Који дан долази после петка?", "Шта је веће: коњ или овца?"
Дакле, све су то ствари са којима је дете имало искуства или је видело у свету око себе, или су му

родитељи причали или је чуло у вртићу, можда видело у биоскопу, на ТВ-у или у позоришној
представи.

О емоционалној зрелости детета психолог закључује на основу понашања детета током
тестирања. У суштини, емоционално зрела деца имају контролу над својим емоцијама (уместо да
емоције контролишу њихове поступке), имају емоционалне кочнице за изражавање емоција на
прихватљив начин (нарочито непријатне емоције), у стању су да неко време одложе задовољство
да би стигли до циља, у стању су да истрају и кад им нешто не иде (развијена толеранција на
фрустрацију), поштују правила игре и норме понашања. Емоционално зрело дете може да
учествује у групним активностима и решава конфликте са другима на прихавтљив начин.
Емоционално стабилно и здраво дете је и сигурно у себе и самопоуздано.

Очекује се да је дете до поласка у први разред успешно усвојило све хигијенске навике, да уме да
се обује и веже пертле, обуче или скине неки део одеће, уме самостално да користи прибор за
јело и сл.

Који све фактори утичу на предшколски развој детета? Постигнуће које дете оствари на
предшколском тестирању је под значајним утицајем срединских фактора тј у којој мери је дете
било изложено искуствима и активностима које могу деловати подстицајно на развој особина и
способности. Испитивања показују да успех на тестирањима будућих првака зависи највише од
средине у којој дете одраста.
Шта значи овај резултат? Дете са којим се разговара у породици о стварима које га занимају, коме
се читају књиге, које долази у додир са различитим појавама око себе у свету природе и ствари,
које иде у вртић и има своје другаре, јесте дете које остварује добре резултате у оквиру
психолошке процене.

Не треба постављати детету велике захтеве, не правити од тестирања озбиљну и страшну
ситуацију које би се дете могло уплашити. Страх ће увек утицати негативно на резултате. Детету
треба објаснити где иде и како ће све то изгледати. Треба разговарати са њим и одговорити му на
сва питања која има везано за посету психологу.

Исход испитивања пред полазак у школу и провере спремности детета за полазак у школу може
бити и препорука родитељима да одложе полазак детета у школу за годину дана, али и препорука
школи да се индивидуализовано ради са дететом. Са друге стране могу се уочити таленти и снаге

детета, може се разумети како дете учи и шта воли да усваја. Дакле тестирање нам нуди боље
познавање способности и начина функционисања детета.